Биљна ћелија

Из пројекта Википедија

Биљна ћелија је посебан тип ћелија који се карактерише постојањем:

• ћелијског зида са спољашње стране ћелијске мембране, који представља својеврсну околоћелијску средину биљној ћелији, а даје јој чврстину и облик;
• великом централном вакуолом, пуном воде и колоида која омогућава одржавање тургоровог притиска и служи као јединствена органела за магацинирање и одигравање метаболичких процеса;
• плазмодезми, пора у ћелијском зиду кроз које су цитоплазме суседних ћелија у континууму;
• пластида;
• глиоксизома код ћелија неких семена.

[уреди] Цитоскелет биљних ћелија

У ћелијама биљака срећу се три основна типа цитоскелетних елемената: актински филаменти, микротубуле и интермедијарни филаменти. Специфичност цитоскелета је условљена специфичношћу грађе биљне ћелије - облик и чврстину ћелији дају ћелијски зид и централна вакуола, тако да је улога цитоскелета у обављању функције стабилности облика ћелије минимална.

Актински филаменти су распоређени у појас, који цитоплазму више-мање дели у два дела - један стационарни ка ћелијској мембрани и један флуидан ка вакуоли. У овом флуидном делу цитоплазме дешавају се покрети органела путем актинских филамената и струјања цитоплазме.

Микротубуле су поређане уз ћелијску мембрану, у сноповима. Улога им је у организовању комплекса целулозо-синтетазе, чиме се омогучује стварање паралелних фибрила целулозе у ћелијском зиду. Правац пружања целулозних фибрила прати правац пружања микроубула. Центар организације микротубула нису центроле, које не постоје у биљној ћелији, већ цитоплазматске нуклеацијске области. Оваквих области има преко стотину, а на електронским микрографијама подсећају на перицентриоларни матрикс животињских ћелија.

Интермедијарни филаменти су ретко присутни, представљени су филаментима који позиционирају тонопласт и једарни овој у ћелији, омогућавајући и механички отпор притиску вакуоле на цитоплазму.

[уреди] Морфолошки и функционални типови биљних ћелија

Најједноставнији облик биљне ћелије представљен је паренхимским ћелијама, у којима се одвијају најелементарније метаболичке и репродуктивне функције биљака. Паренхимске ћелије су изодијаметричне, често без секундарног ћелијског зида. Постоји неколико типова паренхимских ћелија, зависно од функције коју врше у биљци:

• ћелије хлоренхима (фотосинтетички паренхим) - ћелије са многобројним хлоропластима, најчешће у листовима и површинским ткивима стабла;
• паренхимске ћелије за магацинирање воде - садрже велике вакуоле са доста воде;
• паренхимске ћелије за магацинирање резервних материја - садрже бројне пластиде и ћелијске инклузије и депозиције;
• паренхимске ћелије сржних, дрвених и кориних зракова - уметнуте између проводних ћелија, служе за магацинирање, али и провођење воде и материја у радијалном правцу.

Прозенхимске ћелије су издужене и најчешће призматичне ћелије, диференцијаније су у односу на паренхимске, а обухватају многобројне типове ћелија:

• епителне ћелије - пљоснате, плочасте ћелије које покривају површину биљке и луче заштитну кутикулу;
• коленхимске ћелије - механичке ћелије са различито задебљалим зидовима;
• склеренхимске ћелије - механичке ћелије, у зрелом функционалном стању мртве;
• трахеиде - проводне ћелије ксилема, поседују задебљале ћелијске зидове, филогенетски старији облик ових ћелија су хидроиде маховина;
• ситасте ћелије - проводне ћелије флоема са многобројним перфорацијама на попречним зидовима које омогућују функционисање;
• ћелије пратилице - помоћне ћелије флоема, омогућују функционисање несамосталних зрелих ситастих ћелија;
• ћелије плуте - ћелије секундарне коре које имају суберинизоване ћелијске зидове.

Меристемске ћелије су посебан тип ћелија, граде меристемска ткива, тотипотентне су и од њих настају све остале ћелије.

Репродуктивне ћелије - гамети - сперматозоиди и јајне ћелије, настају редукционим деобама и имају улогу у полном размножавању биљака.