Битка код Ипса

Из пројекта Википедија

Битка код Ипса

{{{слика}}}
{{{о слици}}}

Време:	301. пне.
Локација:	Ипс у Фригији
Резултат:	Победа Македонаца и Селеукида
Узрок битке:	{{{узрок}}}
Промене у територији:	{{{територија}}}
Цивилне жртве:	{{{цивилне жртве}}}

Сукобљене стране

Антигониди

Македонци
Селеукиди

Заповедници

{{{заповедник1}}}

{{{заповедник2}}}

Јачина

45.000 пешадије
25.000 лаке пешадије
10.000 коњаника
75 слонова

40.000 тешке пешадије
20.000 лаке пешадије
12.000 иранске коњице
3.000 тешке коњице
400 слонова
100 скитских бојних кочија

Губици

{{{подаци}}}

Битка код Ипса одиграла се 301. пне. у Фригији током рата дијадоха (наследника Александра Македонског). Антигон и његов син Деметрије Полиоркет се сукобљавају са Касандером (владар Македоније), Лизимахом (владар Тракије) и Селеуком (владар Вавилоније И Персије).

[уреди] Снаге противника

Антигон је био стар 80 година и поседовао је територије данашње Сирије, Турске, Либанона и Јудеје. Имао је огромну армију и дотад је победио многе непријатеље. Имао је укупно око 80.000 војника, а од тога 45.000 војника тешке пешадије, 25.000 војника лаке пешадије, 10.000 кољаника и 75 слонова. Његови непријатељи су имали нешто мање војника (око 70.000 ), али Селеук је дошао са 400 слонова. То је била једина веђа европска битка у којој су обе стране имале ратне слонове.

[уреди] Почетни распоред

Обе стране постављају фаланге у центар, а лаку пешадију и слонове истурају напред. Код стране савезника Селеук распоређује само 100 слонова напред, а остале држи у резерви. Лизимах и Селеук распоређују подједнако коњице на оба крила. С друге стране Антигон распоређује веђи део и искуснију коњицу на десну страну под командом Деметрија Полиоркета.

[уреди] Битка

У центру су се срели лака пешадија и слонови. Свака од страна је покушавала да убада непријатељске слонове,а своје да штити. Деметрије Полиоркет напада коњицом савезничку леву страну под командом Селеукова сина Антиоха. Деметрије напредује кроз савезничку леву стране, али Селеукови слонови из резерве блокирају Деметријеву намеру да нападне савезничке фаланге.

У центру Антигонове бројније и искусније трупе су биле боље у бици, али савезнички стрелци са коња ударају на Антигонову небрањено лево крило. Засути стрелама Антигонови људи почеше губити наду. Убрзо је много њих напустило битку. Обе армије су постале неорганизиране. Антигон узалудно покушава организирати своји армију, али гине под кишом стрела.

[уреди] Последице

Антигон је покушао поново ујединти Александрово царство. Овим поразом и његовом смрћу покушај уједињења је пропао, а царство се дефинитивно дели на три важна центра. Лизимах и Селеук деле Антигонове азијске територије. Лизимах добија западну Малу Азију, Касандров брат Киликију и Ликију, а Селеук остатак. Египат остаје под Птолемејевићима, Македонија и Грчка су други важан центар, а Селеук са Сиријом и Вавилоном представља трећи битан центар.