Битка код Егоспотама
Из пројекта Википедија
| Битка код Егоспотама | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Пелопонески рат | |||||||||||||
| {{{слика}}} {{{о слици}}} |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||||
| Спарта | Атина | ||||||||||||
| Заповедници | |||||||||||||
| {{{заповедник1}}} | {{{заповедник2}}} | ||||||||||||
| Јачина | |||||||||||||
| Губици | |||||||||||||
| врло мало | цела флота осим 10 бродова, хиљаде морнара | ||||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||||
Битка код Егоспотама је била последња велика битка Пелопонеског рата. Битка се одиграла 404. пне.. У бици спартанска флота под Лисандровим вођством потпуно уништава атинску флоту. Атина је тиме изгубила контролу над морем, па није више могла да увози жито. Тиме је фактички завршен Пелопонески рат.
Садржај |
[уреди] Лизандрова кампања
| Пелопонески рат |
|---|
| Сибота – Потидеја – Халкида – Наупакт – Танагра – Олпеја– Пилос – Сфактерија – Делиј – Амфиполис – Мантинеја– Сицилијанска експедиција– Сима – Киносема – Кизик – Нотијум – Аргинуска острва – Егоспотам |
После пораза у бици код Аргинуских острва, Спартанци поново постављају 405. пне. Лисандра да буде комадант. Пошто спартански устав забрањује да неко буде два пута комадант флоте, проглашавају га вицеадмиралом, а подразумева се да он командује.
Једна од Лизандерових предности било је пријатељаство са персијским принцем Киром Млађим. Кир Млађи финансира обнову спартанске флоте. Чак је једном док се враћао у Сузу прогласио Лисандра сатрапом Мале Азије. Лисандар је имао читаву персијску сатрапију на располагању и довољно средстава да брзо изгради добру флоту.
Онда је започео неколико похода преотимајући неколико градова од Атине и нападајући бројна острва. Није могао да оде северније до Хелеспонта због опасности од атинске флоте код Самоса. Да би скренуо пажњу , напада Саламину, па чак се и искрцава у Атици, доста близу Атине. Атинска флота креће са Самоса за њим, а он плови около и долази том варком до Хелеспонта, где успоставља базу у Абиду. Одатле заузима стратешки значајан Лампсак. Тиме му је био отворен пут да уће у Босфор и да затвори трговачке путеве, којима је Атина добијала већину жита. Атини тиме прети глад.
[уреди] Атински одговор
Атинска флота је кренула према Лампсаку и ту успостављају базу близу спартанских трупа и бродова. Место, које су одабрали за базу није било идеално, јер није имало луку и било је тешкоћа у снабдевању флоте. Сваки дан би атинска флота излазила у ратној формацији, не би ли се сукобили са спартанском флотом, али Лисандар није излазио.
[уреди] Алкибијадов покушај да се укључи
Протерани атински вођа Алкибијад је живео у замку близу атинског кампа. Генералима атинске војске предлаже да одаберу повољније место за флоту и да њему дају удео у командовању, па ће моћи да добије помоћ неколико трачанских краљева. Генерали су одбили његову помоћ.
[уреди] Битка
Постоје два описа битке код Егоспотама. Први опис је од Диодора са Сицилије. Филокле је кренуо са 30 бродова, наредивши осталима да га следе. Атинска стратегија је изгледа била да привуче удар пелопонеске флоте на тај мањи део атинске флоте, а да онда већи део атинске флоте изненада удари. Међутим тај мањи део флоте је одмах побеђен, а остатак је био неспреман.
Други опис је Ксенофонтов. Цела атинска флота је као и сваког дана до тада изашла, а Лисандар није излазио из луке. Кад су се Атињани вратили у свој камп, Лисандрова флота хвата целу атинску флоту на плажи без борбе.
Било који опис да је тачан, резултат је био јасан. Атинска флота је уништена. Само је 9 бродова побегло са генералом Кононом, а сви остали су ухваћени заједно са 4.000 атинских морнара. Од бродова, који су успели побећи један је отишао да јави Атини о поразу, а осталих 8 је отишло на Кипар.
[уреди] Последице
Лисандар се као победник вратио у Абидос. Побио је хиљаде заробљеника. Онда се кретао флотом према Атини заузимајући град за градом. Атињани су били без флоте и нису се могли супроставити. Само није могао заузети Самос, јер је демократска власт тамо била лојална Атини. Због тога оставља бродове да опседају Самос.
Бојећи се освете Спартанаца, Атињани одлучују да се не предају, иако су били у безнадежном положају. После опсаде град се предао у марту 404. пне. Спартанци руше зидине око града и успостављају олигархијску власт. Победа код Егоспотама значила је крај 27 година дугог Пелопонеског рата. Спарта успоставља хегемонију у Античкој Грчкој и целом грчком свету. Успоставња политички ред који ће трајати следећих више од 30 година.
