Бизмарков архипелаг
Из пројекта Википедија
Бизмарков архипелаг је група острва западно од Нове Гвинеје у југозападном Тихом океану. Име је добио у име Немачког канцелара Отоа фон Бизмарка и припада Папуа Новој Гвинеји.
Архипелаг се углавном састоји од вулканских острвам, од којих су најзначајнија:
- Адмиралити острва
- Војвода од Јорка
- Сент Матијас
- Нова Британија
- Нови Хановер
- Нова Ирска
- Виту острва
Први становници архипелага су стигли пре 33,000 година, допловивши са Нове Гвинеје. Касније су дошли Лапита народ. Први европљанин који је пронашао острва је холандски истраживач Вилем Схаутен 1616, али га европљани нису населили све док није постао део немачког протектората Немачка Нова Гвинеја 1884. По избијању Првог светског рата аустралијске снаге су заузеле острво 1914. и касније су од Лиге Народа добиле мандат над архипелагом. Острва су остала под аустралијском контролом, прекинуто само јапанском окупацијом током Другог светског рата, све док Папуа Нова Гвинеја није постала независна 1975.
