Ашкенази

Из пројекта Википедија

Ашкенази (јевр., дословно: „Немци") су Јевреји чији преци потичу из Северне, Средње или Источне Европе, за разлику од Сефарда из Шпаније и Северне Африке. У Библији, реч „Ашкеназ" (Асханас) односи се на Јерменију (Постање, 10:3), али је у средњовековној рабинској књижевности почела да се примењује на Немачку. Научници се разилазе кад је у питању порекло Ашкеназа. Према преовлађујућој теорији, Карло Велики је позвао медитеранске Јевреје да населе немачке територије (око 800), па је дошло до сталног насељавања. Ови Јевреји су се постепено померали на исток прелазећи у Пољску, поготово након Лутерових настојања да протера Јевреје из немачких држава. До 1600. Пољска је постала место најмасовнијег јеврејског насељавања. Сједињене Америчке Државе су у 19. и 20. веку, захваљујући досељавању у њих, постале ашкенаски центар, без обзира на већ постојеће заједнице шпанских Јевреја.

Особеност Ашкеназа пре је културна него географска. Средњовековни Ашкенази били су у мањој мери секуларни од Сефарда, сматрајући изучавање Талмуда вреднијим од филозофске спекулације. Њихови најзначајнији интелектуалци били су талмудисти оскудног световног образовања; њихов мистицизам није поседовао апстрактност сефардског кабализма, већ је наглашавао магијска бајања и формуле. Ашкенаске заједнице поносиле су се својом спремношћу на мучеништво, поготово за време крсташких ратова и козачких устанака током 17. века, критикујући оне који су више волели да буду покрштени него да умру за веру. У литургијском погледу, ашкенаски ритуал се разликује од сефардског по тексту и редоследу, мада је основни закон остао исти. Што се тиче језика, Ашкенази су прихватили јидиш. Из ових се разлика у култури, језику и обичајима често рађало ривалство, које је понекад онемогућавало сарадњу у другим областима. Данас се та нетрпељивост може видети у Израелу, где Ашкенази представљају политичко и економско руководство, док је већина становништва сефардског порекла.

Европски Јевреји обично су били изоловани у физичким и друштвеним гетима, али су те ограде почеле да нестају у 17. и 18. веку, када је повећана економска размена довела до веће друштвене и културне покретљивости. Европске владе су овај процес унапредиле дајући Јеврејима грађанска и политичка права у 19. веку. Друштвена и верска акултурација постала је симбол еманципације, док је реформа религије, па чак и прелазак у другу веру, постала уобичајена појава. Но, и поред тога, остала је она оптужба по којој ашкенаски Јевреји представљају страни елемент у европској политици.

Изражен антисемитизам у Европи у 19. веку подстакао је исељавање у Сједињене Америчке Државе и рађање ционизма. Холокауст је практично уништио јеврејске заједнице у Европи; преживели данас живе углавном у Северној Америци, Израелу и у земљама бившег СССР-а. Мањих заједница има у Јужној Америци, Британији, Скандинавији, Аустралији и Јужној Африци.