Алексеј Косигин
Из пројекта Википедија
Алексеј Николајевич Косигин (руски: Алексе́й Никола́евич Косы́гин) (21. фебруар 1904. - 18. децембар, 1980.) је био политичар и администратор у Совјетском Савезу. Од 1964. до 1980, Косјигин је био премијер СССР-а.
Косјигин је ступио у Црвену армију 1919, са 15 година, и борио се у Руском грађанском рату. Након тога се образовао у Лењинграду, а затим радио у Сибиру придруживши се Комунистичкој партији 1927. 1930-их је похађао Лењинградски текстилни институт након чега је радио као инжењер, и напредовао је до менаџера Октобарскаје текстилне фабрике у Лењинграду.
Стаљинова Велика чистка је отворила много нових места у партијској администрацији, што је омогућило Косигину да добије стални посао у партији, као шеф лењинградског партијског одсека за индустрију и транспорт, а затим као градоначелник Лењинграда. 1939. је ступио у совјетски кабинет као народни комесар за текстилну индустрију. Исте године, Косигин је изабран у Централни комитет комунистичке партије. Од 1940. до 1946, био је заменик председавајућега Савета народних комесара СССР-а са одговорношћу за потрошачке индустрије. Такође је служио као премијер Руске ССР од 1943. до 1946.
Након Другог светског рата, Косигин је постао члан-кандидат Политбироа, а пуноправни члан је постао 1948. Кратко је био на дужности минисра финансија СССР-а 1948, а онда је служио као министар лаке индустрије до 1953.
Након стаљинове смрти, марта 1953, Косигин је премештен, али пошто је био верни савезник Никите Хрушчова његова каријера се убрзо променила. Постао је председавајући Државног комитета за планирање СССР-а, 1959. а затим пуноправни члан председништва (како се Политбиро тада звао) 1960. Када је Хрушчов склоњен са власти, октобра 1964, Косјигин је преузео његову функцију совјетског премијера, у почетном тријумвирату са Леонидом Брежњевим као генералним секретаром и Николајем Подгорним као председником.
Косјигин је покушао да спроведе економске реформе, како би пребацио акценат совјетске економије са тешке индустрије и војне производње, на лаку индустрију, и производњу потрошачких добара. Брежњев није подржавао ову политику, и ометао је косјигинове реформе. До краја деценије, Брежњев је постао неприкосновени вођа Совјетског Савеза. Иако је Косигин задржао позицију премијера, и остао у Политбироу до 1980, његова позиција је временом слабила.
Косигин се разболео, и напустио је своје дужности октобра 1980, само неколико недеља пре смрти.
