Абдул Хамид II

Из пројекта Википедија

Абдул Хамид II (21. септембар 1842. - 10. фебруар 1918.), турски султан од 1876. до 1909. године.

1876. године дође Абдул Хамид II на власт. Он је био задњи самостални аутократа Османског Царства. Његове страшне репресалије и његов крвави стил владавине су допринијели томе, да је због тога добио назив "Црвени султан". Абдул Хамид II је дошао на власт када се Царство налазило у једној врло тешкој ситуацији, побуне и лоша економска ситуација су слабиле још више, ионако распадајуће Царство.

У току само пола стољећа, постаде од "болесника" један - "умирући на Босфору".

Султан Абдул Хамид II је дао да се гради палата Јилдиз Коск. 1877. године Руси су угледали своју шансу да се пробију до Средоземља и објавише Турској рат. Истовремено бијаху борбе на Дунаву, Црном мору, Балкану, па чак и код Карса на граници самог Кавказа. На свим фронтовима су Турци доживјели значајне поразе. Русима бијаше пошло за руком да из Једрена надиру, те тако дођоше близу и самог Истамбула. 31. јануара 1878. године дође до прекида ратних дејстава и након тога потписивања Сан Стефанског мира у 1878. године, гдје ће Руси диктирати Турцима своје услове. Тим уговором изгубише Османлије своја цијела европска подручја и посједе и смједоше задржати само Тракију до Једрена. Србија, Црна Гора, Бугарска, Румунија, (Босна и Херцеговина!) постадоше самосталне. Осим тога бијаше омогућен само Русима пролаз кроз мореуз, и у рату и миру. Исте године хтједоше опет напасти Турке, али се успротивише скоро све велике европске силе против Руса, спречавајући тиме Русима продор у Средоземље. На Берлинском Конгресу 1878.г. бијаше уговор из Сан Стефана повучен.

Ратни сукоби из 1877. и 1878. године нису били за Русе од великог значајнијег успјеха, а сама Турска је изгубила само мало земље.

Султан Абдул Хамид II је све видније постајао тиранин, који је Јермене у свом Царству почео навелико да прогони, а становништво све више излагао мрежи потказивача и шпијуна. Супротно великим европским силама као сто су Велика Британија, Француска, Аустро-Угарска, које су покушавале да докрајче Османско Царство, Немачка под царем Вилхемом II поможе Турцима да ојачају своје Царство и наново организују своју, већ јако ослабљену армију. Због општег незадовољства према султану, противници Абдулхамида II створише 1908.г. опозициону партију "Млади Турци", чији вођа бијаше Енвер Паша.

Тако је досло до сукоба сличних грађанском рату у коме се један од "Младих Турака", коме је армија била одана, упути у правцу Истамбула, свргнувши 24. аугуста 1908. године султана Абдул Хамида II. Он умрије 1918. године у затвору у Истамбулу.

Претходник: Мурат V	Списак султана Османлијског Царства	Наследник: Мехмед V
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}