Луиђи Галвани
Из пројекта Википедија
Луиђи Галвани ( 9. септембар 1737. - 4. децембар 1798. ) је био италијански физичар и анатом, који је живео у Болоњи. Открио је да мишићи и нервне ћелије стварају електрицитет.
[уреди] Живот
Студирао је теологију, па медицину. Постао је 1762. професор медицине на универзитету у Болоњи. Професор практичне анатомије је постао 1775. Истраживао је физиологију птица, а касније и слух.
[уреди] Галванијев експеримент
Галванијев асистент је 6. новембра 1780. сецирао жабу на столу, где је изводио експерименте са статичким електрицитетом. Леђни нерв од жабе, нерв ишијаса је додирнуо са металним скалпелом. Жаба је истовремено била у додиру са другим металом. У том тренутку нога жабе се покренула као да је жаба жива, а на једној електричној машини, која се налазила на томе столу за експерименте угледали су искре. То опажање омогућило је Луиђију Галванију да буде први научник, који је открио однос између електрицитета и живота. Луиђи Галвани је открио биоелектрицитет. Схватио је да се ноге мртве жабе грче када их је спојио са два комада различитог метала.
Галвани је тај електрицитет назвао животињски електрицитет, да би описао што је то активирало мишић. Он и његови савременици сматрали су да се активацију генерирао електрични флуид, који нерви преносе до мишића. Феномен се назвао "галвинизам", на предлог Александра Волте. Галванијева истраживања довела су до открића батерије. Алексанро Волта је пронашао прву батерију, која је постала позната као волтин ступ.
[уреди] Његови закључци
Галвани је веровао да је сам живот електричан, да се све што је живо састоји од ћелија и да свака ћелија има ћелијски потенцијал, који представља биолошки електрицитет. Сматрао је да биолошки електрицитет има исте хемијске узроке као и струја која тече између електрохемијских ћелија. Галванијево име је добила Галванијева ћелија, галванометар и галванизација. Осим тога и један кратер на Месецу носи његово име.
