Змијуљице
Из пројекта Википедија
| морска змијуљица | |
|---|---|
 |
|
| Научна класификација | |
| царство
(Regnum) |
животиње
(Animalia) |
| тип
(Phylum) |
хордатии
(Chordata) |
| подтип
(Subphylum) |
кичмењаци
(Vertebrata) |
| класа
(Classis) |
кичмењаци без вилица
(Agnatha) |
| поткласа
(subclassis') |
колоусте
(Cyclostomi) |
| ред
(ordo) |
змијуљице
(Petromyzontes) |
| породица
(familia) |
змијуљице
(Petromyzontidae) |
| змијуљице или вијуни | |
Змијуљице (вијуни или пакларе) или Petromyzontes су кичмењаци без вилица који у највећем броју живе у морима, мада има и слатководних врста. Воде полупаразитски начин живота на рибама, а могу се хранити и ситним бескичмењацима (црвима, пужевима). Око усног отвора имају пијавку којом се причвршћују за кожу риба, а рожним зубићима на језику пробијају кожу. У пљувачци садрже антикоагулантне материје које омогућавају сисање крви домаћина.
Развиће је индиректно, преко ларве амоцетес (аmmocoetes) која живи дуго (до 7 година), а њен прображај се дешава најчешће у четвртој години живота, пред наступање полне зрелости. Одрасле јединке, које живе у мору, одлазе у слатке воде на мрешћење (анадромне врсте). Из оплођених јаја развијају се ларве које живе дуго делимично заривене у муљу, а затим мигрирају у мора где метаморфозирају у одрасле јединке. Слатководне врсте у доба мреста мигрирају у горње токове река.
Распрострањене су више на северној полулопти, док се на јужној налазе само у одређеним областима Аустралије, Новог Зеланда и Јужне Америке. У последње време им је број знатно смањен због масовног ловљења из река. Користе се за људску исхрану. Познато је да су се енглески краљеви Џон и Хенри I у неизмерним количинама хранили змијуљицама и да је чак краљ Џон умро од тровања овим животињама.
Садржај |
[уреди] Врсте
- Речна змијуљица (Lamperta fluviatilis) је најраспрострањенија врста у Европи. Живи у великим рекама и морима поред обале, а има је и код нас. Достиже дужину од око 0,5 m.
- Поточна змијуљица (Lamperta planeri) је ситнија у односу на речну, дужине до 30 cm.
- Морска змијуљица (Petromyzon marinus) је најкрупнија врста, достиже дужину и до 1 m.
[уреди] Литература
- Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
- Калезић,М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
- Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
- Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Галерија
 |
 |
 |
 |
